HRISTOS VASKRSE... 1945. U DAHAU !

 

Gljeb A. Rar (Gleb A. Rahr) /Zatvorenik R 64923

(Izvor: http://www.geocites.com/Athens/Parthenon/4541/dachau.html *)

 

Koncentracioni logor u Dahau, 27. april, 1945: Pristiže poslednji transport zatočenika iz Buhenvalda. Od 5 000 prvobitno određenih za Dahau , bio sam jedan od onih 1 300 koji su preživeli put. Mnogi su pobijeni, neki su umrli od gladi, a neki od tifusa...

28. april: Ja i moji sazatočenici čujemo bombardovanje Minhena koje se dešava nekih tridesetak kilometara od našeg koncentracionog logora. Kako se zvuk artiljerije sve više približava sa zapada i severa, tako se izdaju naređenja kojima se zabranjuje zatočenicima da ni pod kakvim okolnost ima ne napuštaju svoje barake. SS-vojnici patroliraju logorom na motociklima , dok su u nas upereni mitraljezi sa kula stražar â koje okružuju logor.

29. april: uz tutnjajući zvuk artiljerije čuje se isprekidana rafalna paljba iz mitraljeza. Granate zvižde iznad logora iz svih pravaca. Iznenada se na stražarama pojavljuju bijele zastave – znak nade da će se SS radije predati nego poubijati sve zat očenike i boriti do poslednjeg čoveka. A o nda, negdje oko šest sati posle podne, razaznaje se čudan zvuk koji dolazi odnekle blizu logora i koji se brzo pojačava... Konačno , svih 32 600 zat očenika sjedinjuje se u klicanju dok se prvi američki vojnici pojavljuju iza žičane ograde logora.

Nedugo zatim se isključuje struja, kapije se otvaraju i ulaze američki vojnici. Dok širom otvorenih očiju bulje u nas onako izgladnele i bolesne od tifusa i dizenterije, oni izgledaju pre kao petnaestogodišnjaci nego kao vojnici iznureni od borbe...

Formira se međunarodni komitet zatočenik â koji će preuzeti upravu nad logorom. Hrana iz SS zaliha se daje na raspolaganje logorskoj kuhinji. I jedna vojna jedinica SAD daje svoj prilog, pružajuđi mi tako priliku da po prvi put okusim američki kukuruz. Po naređenju jednog američkog oficira, radio-prijemnici se oduzimaju od ''istaknutih Nacista'' ("prominent Nazis" ) u gradu Dahau i dodjeljuju se raznim nacionalnim grupama zatočenikâ . Pristižu vesti: Hitler je izvršio samoubistvo, Rusi su zauzeli Berlin, nemačke trupe su se predale na Jugu i Severu. A li borbe još uvek besne u Austriji i Čehoslovačkoj...

Naravno, celo to vreme bio sam svestan činjenice da se ovi značajni događaji odvijaju tokom Velike Sedmice (= pred Vaskrs ) . Ali , kako smo je mi mogli obeležiti , osim naših tihih i pojedinačnih molitvi? Sazatočenik i glavni prevodilac Međunarodnog komiteta zatvorenikâ , Boris F., posetio je moju tifusom zaraženu baraku, ''Blok 27'' , da me obavesti da se čine napori u saradnji sa Jugoslovenskim i Grčkim Nacionalnim Komitetima Zatočenikâ da se organizuje Pravoslavna služba za Vaskrs, 6. maja ( 1945) .

Među zatočenicima je bilo Pravoslavnih sveštenika, đakona i jedna grupa monaha sa Svete Gore . Ali nije bilo odeždi , nikakvih knjiga, ni ikona, ni sveća, ni prosfora , ni vina... P ropala su nastojanja da se sve ovo nabavi iz Ruske parohije u Minhenu, jer Amerikanci jednostavno nisu mogli naći nikoga iz te parohije u razrušenom gradu.

Ipak, neki od problema mogli su biti rešeni: za oko 400 Katoličkih sveštenika zatočenih u Dahau bilo je dozvoljeno da budu zajedno u istoj baraci, i da govore misu svako jutro pre odlaska na rad. Oni su nam ponudili kao Pravoslavnima da upotrebimo njihovu sobu za molitvu u ''Bloku 26'', koja je bila odmah preko puta mog '' b loka''. U kapeli nije bilo ničega, osim drvenog stola i jedne ikone Bogorodice Čestokove ( Czestochowa ) / iz Poljske / na zidu iznad stola – ikone koja je poticala iz Konstantinopolja, a kasnije odnešena u Belc ( Belz ) , u Galiciji, odakle ju je potom od Pravoslavaca oduzeo Poljski kralj . Međutim, kada je Ruska vojska potisnula Napoleonove trupe iz Czestochowa i guman Manastira Czestochowa je dao jednu kopiju ikone caru Aleksandru Prvom, koji ju je smestio u Kazansku Sabornu Crkvu u Petrogradu, gdje je poštovana sve dok Boljševici nisu preuzeli vlast.

Nađeno je i domišljato rešenje za odežde. U zeti su novi laneni peškiri iz bolnice naših bivših SS čuvara. Dva peškira zašivena po dužini činila su epitrahilj, a dva zašivena po krajevima činila su orar. C rveni krstovi, koji su prvobitno bili namenjeni da ih nosi medicinsko osoblje SS čuvarâ , stavljeni su na odežde od peškira.

Na Vaskršnju Nedelju, 6. maja - 23. aprila po Crkvenom kalendaru - koja je , po nekom znamenju ( ominously ) , te godine padala na Dan Svetog Georgija Pobjedonosca - Srbi, Grci i Rusi su se sabrali u baraci K atoličkih sveštenika. I ako su Rusi činili oko četrdeset procenata zatvorenika u Dahau, samo ih je manji broj uspeo da prisustvuje službi. Naime, američkim vojnim avionima su u Dahau do tada već bili pristigli ''of i ciri za repatrijaciju'' specijalnih ''Smersh'' jedinica i počeli da podižu nove redove bodljikave žice da bi odvojili Sovjetske građane od ostalih zatočenika, što je bio prvi korak u pripremama za njihovu konačnu prisilnu repatrijaciju.

U celoj istoriji Pravoslavne Crkve verovatno nikada nije bilo takve Vaskršnje službe kao što je bila ova u Dahau, 1945. godine. Grčki i Srpski sveštenici, zajedno sa Srpskim đakonom, bili su ukrašeni snalažljivo načinjenim ''odeždama'' (obučenim) preko svojih plavo-siv ih prugastih logoraških uniformi. Onda su započeli pojanje, prelazeći sa Grčkog na Slavenski, pa opet na Grčki. Vaskršnji kanon, Pashalne stihire – sve je to bilo pevano posećanju (= napamet ) . Jevanđelje ' ''U početku beše Reč'' ( Jn. 1,1 ) , takođe po sećanju . I na kraju, Beseda Svetog Jovana ( = Zlatoustovo Uskršnje Slovo ) , isto po sećanju . Jedan mladi Grčki monah sa Svete Gore stao je ispred nas i izgovorio je sa takvim izlivom zanosa da ga nećemo zaboraviti dok smo živi. Činilo se da sâm Sveti Jovan Zlatoust govori kroz njega nama i celome svetu!

Osamnaest Pravoslavnih sveštenika i jedan đakon - od kojih su većina bili Srbi - učestvovali su u ovoj nezaboravnoj službi. Poput bolesnika, koji je spušten kroz krov kuće i položen pred Hrista Spasitelja ( Mr. 2,3-5 ) , grčkog Arhimandrita Meletiosa su uneli na nosilima u kapelu , gdje je ostao da leži tokom cele službe.

Sveštenici koji su učestvovali u Vaskršnjoj službi u Dahau 1945. pominju se na svakoj Božanstvenoj službi u Ruskoj Pravoslavnoj Spomen-kapeli u Dahau, kao i svi Pravoslavni Hrišćani koji su izgubili svoje živote ''na ovom mestu ili drugom mestu muče nja '' (''na meste sem i v inykh mestakh mucheniya umuchennykh i ubiennykh'' ) / = " na ovom mestu i u drugim mestima umučeni i ubijeni " /.

Kapela Vaskrsenja u Dahau, koju je sagradila jedinica Zapadnih snaga Ruske armije, neposredno pred odlazak iz Nemačke, avgusta 1994, verna je kopija Severnoruske crkve ili kapele sa šator-kupolom ( Shatrovyie ) . I za ikonostasa kapele se nalazi jedna velika ikona na kojoj su naslikani Anđeli koji otvaraju vrata koncentracionog logora u Dahau i Sâm Hristos koji izvodi zatvorenike na slobodu.

Danas bih želio da iskoristim priliku i pozovem vas, Pravoslavne Hrišćane diljem sveta, da nam dostavite imena sabraće Pravoslavne koji su bili zatvoreni i umrli ovde u Dahau, ili u nekim drugim nacističkim koncentracionim logorima , kako bismo ih pominjali u našim molitvama.

Ako ikada dođete u Nemačku, obavezno posetite našu Rusku kapelu na mestu bivšeg koncentracionog logora u Dahau i pomolite se za one koji su umrli ''na ovom mestu ili na drugom mestu mučeništva ''.

Hristos Voskrese! Hristos Anesti! Christ is risen!

Zahvaljujem se Kseniji Rar ( Xenia Rahr ) iz Nemačke koja mi je dozvolila da iznesem ovu priču njenog oca Gljeba. I nspirativna je i potresna. Predstavlja istinsku Hristocentričnu veru usred velike patnje i progona. Ona mi je napisala: ''Uistinu je veoma važno podsetiti ljude da je mnogo Pravoslavnih propatilo pod nacističkim režimom.'' Neka nam patnje svih svetih Mučenika donesu utehu i nadahnu nas da pružamo isceljenje i radost onima kojima je potrebna Gospodnja milost i pomoć. Molite se za sve progonjene Hrišćane širom sveta i za one koje ih progone ( 1. Petr. 1,5; Mt. 5,44 ) . Zaštiti nas, spasi nas, budi milostiv i sačuvaj nas, Gospode, milošću Svojom. Amin. Ako želite kontaktirati Kseniju Rar ( Xenia Rahr ) .

Još jedno svedočenje

 

''Pod otvorenim nebom, iza daščare, sabraše se Pravoslavni, Grci i Srbi. U sredini, oba sveštenika, i Srpski i Grčki. Ne nose zlatne odežde. Nemaju čak ni mantije. U njihovim rukama nema sveća, niti Služebnika. Ali sada im ne treba spoljašnja, materijalna svetlost da slavopoje radost. Duše sviju njih gore i plivaju u svetlosti.

Blagosloven Bog naš... Moj mali , papirno povezani Novi Zavet , proslavio se. Pevamo ''Hristos Vaskrse'' mnogo puta i eho odjekuje svuda i osvećuje ovo mesto.

Hitlerova Nemačka, tragični simbol sveta bez Hrista, više ne postoji. A slavopoj životu vere diže se iz naših duša – životu koji plovi ka Raspetome na zelenom brdu Stein ''.

• Mitropolit Dionisije Trikalski i Stagonski, Mučenici ( Ο ' ι Μαρτυρες ), Damascos Publishers , Atina, 1949.

 

 

LISTA PRAVOSLAVNOG SVEŠTENSTVA

KOJE JE BILO ZATVORENO U DAHAU

Babić Veljko ( Vilko / sic ! /) , sveštenik, rođen 1910. – preživio

Klavdiopulos Damaskinos, sveštenik, rođen 1913 . – preživio

Đorđević Br a nislav, sveštenik / = teolog / , rođen 1892, sekretar Patrijarha Gavrila – preživio

Galanopulos Meletios, arhimandrit, rođen 1892 . – preživio

Dožić Gavrilo , Patrijarh Srpske Pravoslavne Crkve, rođen 1881, uhapšen 25. maja 1941. u Beogradu; zatvoren u Dahau od 25. septembra 1944. do februara 1945, kada je odveden u Severnu Italiju zajedno sa ostalim važnim zatvorenicima ( VIP - prisoners ) i neslužbeno ( inofficially ) oslobođen dolaskom Savezničkih trupa

Jovanović Milan, sveštenik, rođen 1909 . – preživio

Kiždobranski Milan, sveštenik, rođen 1914 . – preživio

Maletić Stefan, iguman, rođen 1917 . – preživio

Velimirović Nikolaj , Episkop Ohridski, rođen 1874, doveden u Dahau 25. septembra 1944, u februaru 1945. odveden zajedno sa Patrijarhom Gavrilom u Severnu Italiju i oslobođen.

Petković Milan, sveštenik, rođen 1889; umro u Dahau 2. februara 1945.

Stakić Stefan, đakon, rođen 1919 . – preživio

Iljin Dionisij, sveštenik, rođen 1882, uhapšen 3. novembra 1942. u Marinske Lazni (Čehoslovačka pod okupacijom Nemačke). U aprilu 1945. prisiljen da učestvuje u smrtnom maršu pod nazivom ''Evakuacija'' ka predelu Alpa; oslobođen od strane Amerikanaca 24. aprila 1945.

Ivanas Vasil ( Ivanas Vasil ) , sveštenik, rođen 1901, uhapšen 25. maja 1941. u Kanopi, Karpatska Rusija - preživio

Rosoka Tomaš ( Rosokha Tomas ) , sveštenik, rođen 1903, Čeh iz Mukačeva – preživio

Vrabec Antonin - Savatije, Arhiepiskop Češke Pravoslavne Crkve pod jurisdikcijom Srpske / = Carigradske / Patrijaršije, rođen 1880, uhapšen 30. maja 1942. u Pragu – preživio

Stanojlović Miodrag, sveštenik, rođen 1908. – preživio

Stojanović Milutin/Miodrag, sveštenik, rođen 1907. – preživio

Stojanović Stojan, sveštenik, rođen 1911. – preživio

Svitlić Strahinja, sveštenik, rođen 1912. – preživio

Žiravac Petar, sveštenik, rođen 1907. – preživio

Peteralski Mihalj ( Peteralski Mikhal ) , sveštenik, rođen 1920, uhapšen u Varšavi – preživio

• Listu sačinila Ksenija Rar ( Xenia Rahr )

 

/ Svega 21 /

* U tekstu (prevod sa engleskog Ljerke Jevtić) ništa nije menjano, pa ni tri tačke ... u tekstu i na kraju nekih pasusa (samo par kratkih pojašnjenja, u zagradi kurzivom , naš su dodatak) . Naše su napomene ispod teksta (fus-note). - E. A.

Oni su zatim od Sovjeta svi bili pobijeni. Mnogi naši vojnici, i s njima brojni Srbi civili, izbegli u Sloveniju, Italiju i Austriju, bili su od Saveznih snaga vraćani Titu i komunistima, koji su ih zatim pobili.

Evo kako Pravoslavni spominju svoje Stradalnike i Mučenike, kao i Jevreji svoje, pa im niko ne prigov a r a da im time svima pridaju "lažni oreol mučenika", kao što to klevetnički govore srpske komunjare i evroslinavci. Ali, Prvi Mučenik je sam Gospod i Spas svih ljudi i svega sveta Isus Hristos, "Koji je Mučenik Verni ( ο Μαρτυς ‘ ο πιστος = Svedok Verni ), Prvenac iz mrtvih, Koji nas ljubi, i opra nas od greh â naših krvlju Svojom" (Otkr. 1,5 ), pa kad Njega gone i klevetaju i izruguju, zar je čudno što to isto čine i Njegovim vernim učenicima i sledbenicima do danas, kao što je On - I stina a ne " mit " - i predskazao: "Ako Mene goniše, i vas će goniti" (Jn. 15,20; sr. Mt. 5,11,12) . Donkihotska mitomanija komunist â u "razobličavanju" od njih umišljenih i nama pripisivanih "mitova" traje i dalje, a u tome ih zdušno slede i podržavaju i naši današnji "prosvećeni evropejci", kako ih je nazivao Dostojevski, a mi ih zovemo "evroslinavci", jer su nekritični trabanti, a ne istinski Evropljani iz Širooke Ευροπη , koja se proteže od Urala i Kavkaz a do Balkana i Atlantika (jer Evropa nije samo jedan severozapadni režanj, koji sve više liči na polumesec).

Ikona je urađena po obrascu Ikone Vaskrsenja, na kojoj Anđeli otvaraju prazan Grob Hristov, a Hristos živopisan kako izvodi Adama i Evu i njihov zarobljeni od đavola ljudski rod iz Pakla (kao što je u Mileševi i Manastiru Hora u Carigradu).

Pisac ovog teksta, i s â m dahauski logoraš, svestan je da nije bilo moguće znati imena svih koji su kroz Dahau prošli ili u njemu ispovednički i mučenički skončali u Gospodu. Ovo pogotovu važi za zatočenike brojnih drugih nacističkih konclagera, kao i ustaških logorâ smrti Jadovna, Jasenovca i drugih. Od mnogih Srpskih logoraša u Hitlerovom Rajhu usrećiteljnog "Novog poretka" (a svaki " Novi poredak " sve više je unesrećujući za rod ljudski) , mi ćemo ovde, za sada, spomenuti samo dvojicu Srpskih preživelih logoraša, Sveštenomonah â , sa kojima smo imali dar od Boga ličnog poznanstva i više razgovor â o nacističkim logorima i o njihovom i drugih logorovanju, tj. zatočeništvu i stradalništvu u njima. To su moj nedavno preminuli iguman Tronoški o. Antonije (Đurđević), preko koga nam je Gospod izabrao sadašnjeg Patrijarh Srpskog G. Pavla, koji je bio u konclogoru 302 Krems (kod Linca) ; i o. Simeon (Biberdžić), iguman Dobrićevski, koji je prošao dva logora: Kaisersteinbruch i Wald - Lager . Otac Simeon, koji je oslobođen 5. maja 1945, video je Ep. Nikolaja, posle Dahaua, polovinom juna 1945. u Salcburgu (Patrijarh Gavrilo je, veli, tada polazio na lečenje u Karlove Vari, jer je u Dahau teško oboleo) , koji ga je očinski posavetovao da se vrati u Otadžbinu da pomogne svom napaćenom narodu, jer sâm nije mogao da se vrati ponova u zatvor, za koji su ga komunisti već bili predodredili, prglasivši ga za "Državnog neprijatelja broj 1" (tako je pisalo na njegovoj slici istaknutoj 1945. g. u Narodnom Muzeju u Beogradu) .

Mnogopismena novinarka-istoričarka Z. Uskoković ("Novosti",7. 8. 2006) ovaj izraz prevodi kao "počasni zatvorenici", što je contradictio - in - adjecto !

Pravoslavni Arhiepiskop Savatije bio je pod Carigradskom Patrijaršijom, a pod Srpskom je bio Episkop Češki Sveštenomučenik Gorazd (Pavlik), koga su Nemci ubili u Pragu 4. 9.1942 i zatim spalili u krematorijumu.

Svakako zabunom ponov lj eno ime Miodrag prethodnog sveštenika .

Kao što se vidi spisak sadrži 21 Pravoslavno svešteno lice: jedan Patrijarh i dva Arhijereja, jedan arhimandrit i jedan iguman, petnaest sveštenika i jedan đakon. Od njih su četrnaest Srbi, dva Grka, tri Čeha (jedan od njih verovatno Rus) , jedan Karpatorus, jedan Poljak. - U odnosu na spisak P. Ilića, koji ima 13 preživelih sveštenih lica Srba, razlika je u tome što on nema o. Milana Jovanovića (koga P. Ilić negira da je uopšte i postojao kao ljudsko biće : " nepostojećeg Milana Jovanovića " (str.63) , a kamoli da je bio u Dahau), a ima o. Đorđa Jovanovića, a umrlog u Dahau i spaljenog u tamošnjem krematorijumu o. Milana Petkovića spominje posebno (v. i "Glasnik SPP", br. 7, 1945) .