Говор Авнера Шалева, предсједника меморијалног центра «Јад Вашем у Јерусалиму (Говор прочитао Арие Ливне, специјални представник Свјетског јеврејског конгреса за земље бивше Југославије)

Ђуро Шварц, инжењер јеврејског поријекла, доведен је у Јасеновац у августу 1941. године и тамо је био затворен до априла 1942. године. У мемоарима које је написао одмах по завршетку рата записано је: "Кад би сви затвореници логора могли спојити заједно њихове гласове и њихов осјећај очаја у једна глас и један очај, онда би се у планинама чуо врисак ужаса Судњег дана...јер такав је призор био у то вријеме у логору, док смо били робови у паклу, и смисао свијета би био другачији од постојећег. Тако су сви људи, бивши робијаши, заувијек престали бити индивидуе, и постали су једнаки између себе, јер су дубоко доживјели и осјетили на својој кожи ђавољу пророду човјека."

Ријечи Ђуре Шварца имале су јак одјек.

Ваша активност овдје и наш рад у Музеју "Јад Вашем" у Јерусалиму, као и активност разних центара широм свијета, рад наставника, истраживача, јавних личности које се баве предметом холокауста – сви ови гласови састају се у један снажан и јасан глас. Они обећавају да ћемо запамтити прошлост, да ћемо је исплести дубоко у наш живот, те да ће нам представљати основу за будућност. Ови гласови се састају заједно, како бисмо осигурали да се ужаси, који су се издешавали овдје прије 60 година, искоријене из модела људског понашања и из европског народа.

Тако је и г. Борислав Паравац, предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине рекао прије мјесец дана, у свом говору у Јерусалиму, када је дошао да заједно са нама отвори нови музеј о историји холокауста у "Јад Вашему": "Они који не познају прошлост, неће моћи да виде будућност".

Сјећамо се холокауста, сјећамо се јеврејског свијета који је уништен и више не постоји – раскошан и шаролик свијет, сјећамо се јеврејских заједница и једног читавог свијета културе.

Ова богата култура је карактеристична и за југословенске Јевреје.

Тако је 1927. године писао о југословенским Јеврејима рабин Игњац Хакохен Салаг, рабин аскеназа у Београду: "У вријеме када се сав јеврејски народ налази у процесу "врења", у конфузији и промјенама, ми овдје у Југославији се смањујемо, сиромашимо традицију, али уживамо у слободи идеја и слободи изражавања, у земљи која је по традицији толерантна, и не можемо заостајати за нашом браћом из развијенијих центара". То се може видјети и по објављивању југословенско-хебрејског рјечника, којег је написао Меир Зилберберг. Али они који је требало да се користе истим рјечником су нестали.

По јеврејској традицији, сјећање је основна вриједност, али оно треба да створи морална дјела и обавезе.

Сјећање треба да представља основ за активност, као и извор снаге за стварање бољег свијета.

Нацисти и њихови савезници су хтјели да истријебе јеврејски народ са ове земље. Оспорили су универзалне вриједности које је јеврејски народ дао овом свијету, на чијим основама је заснована западна култура. Холокауст је први и беспримјерни покушај да се истријеби један читав народ и једна читава култура, односно народ који је дао свијету идеју поштовања живота, и обавезу да се поштује човјек.

Иако је сјећање на холокауст урезано у рушевинама у злу које је пријетило свакој људској вриједности, из тог ужаса морамо извући позитивну поруку за нас и читав свијет, поруку која цијело човјечанство обавезује на поштовање свих људских вриједности. Сјећање на холокауст је униваерзално насљедство за људе свих култура, холокауст је одредио границе апсолутног зла.

Порука холокауста треба да представља културни код за учење о хуманим вриједностима, демократији, људским правима, стрпљењу и толеранцији, а против расизма и тоталитарних идеја.

То је заједничка обавеза свих нас и она представља основ за узајамну сарадњу која се посљедњих година развија између нас. Ми из Музеја "Јад Вашем" ћемо наставити сарадњу са вама, заједно ћемо памтити прошлост и заједно ћемо обезбиједити будућност. Ми Јевреји, Европљани, људи читавог свијета, дијелимо ту обавезу на сјећање и на учење нових генерација о свијету у коме ће Јасеновац бити само кошмар из прошлости.