Говор предсједника Републике Српске Драгана Чавића поводом обиљежавања 60. годишњице пробоја јасеновачких логора, холокауста и побједе над фашизмом

Прошло је 60 година од злочина почињеног над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима на подручју усташке Независне државе Хрватске у Другом свјетском рату. Ту је почињен геноцид, најтежи злочин против човјечанства, убијањем стотина хиљада невиних људи, жена, дјеце стараца само зато што су друге вјере, нације или идеологије.

Усташки злочинци поглавника Анте Павелића су се са истом суровошћу обрачунавали и са Хрватима који су, ризикујући свој живот, спасавали и помагали прогоњене.

Истина никада није прецизно утврђена, злочин је осато без казне, кривци нису позвани на одговорност, правда није задовољена, жртве нису обештећене, а посљедице злочиначког геноцида, иако је историјски осуђен, погодиле су читаве народе.

Имамо историјску обавезу према властитом народу, али и према цијелом човјечанству, да довијека тражимо истину о страдању Срба, Јевреја, Рома и антифашиста у јасеновачкој фабрици смрти, да прекинемо вишегодишње ћутање и да о истини говоримо.

Године протекле од времена злочина не смију бити у функцији димензионирања злочина. Злочин има димензију коју вријеме не смије промијенити.

Нажалост, протекле деценије најчешће су биле у функцији подстицања заборава а не сјећања. Како другачије закључити када се прва државна комеморација о јасеновачким жртвама, овдје на јасеновачком подручју, догодила тек 20 година послије завршетка Другог свјетског рата.

Овдје на овом мјесту, у Јасеновцу и Доњој Градини, прије 60 година хиљаде путника изашло је на задњу станицу живота. Нико их на посљедњој станици живота није чекао жив, осим џелата.

Када би сви мртви, попут Христа, могли да васкрсну, и да поново кажу, јасеновачки страдалници васкрснули би нијеми, јер не постоји људски језик који би се могао помјерити и произвести ријеч довољно снажну и једнаку правди која треба да сустигне усташке сатрапе.

Када би васкрсли они који су овдје погребени, сви заједно могли би само да пусте крик из заустављених срца, зато што су им џелати грла преклали. Сви би чинили колону тишине од преко седамсто хиљада измрцварених тијела, хотећи да их виде сви, а посебно они који би опет могли бити џелати људима.

Овдје је доказ злу у човјеку, за које би и данас хтјели изрећи казну тежу од оне изречене сваке прошле године.

И док је људског рода, за погребене у масовним гробницама јасеновачког губилишта Доње Градине, чија су сатрана тијела под нама, а исцијеђене душе над нама, треба кажњавати њихове џелате изнова. Ни једне године не смију бити некажњени.

Кажњавајмо их сјећањем на њихове жртве, јер ће једина праведна казна џелатима бити ако се не понове.

Поновити се могу на другом мјесту, у другом времену, говорећи другачијим језиком, носећи другачије ознаке.

Кажњавајмо их вјером у човјека, како год он говорио и у којег год Бога вјеровао, јер је Бог сишпао са небеса и постао човјек, да би му човјек вјеровао.

Кажњавајмо их кажњавајући себе, ако смо са собом у завади.

Кажњавајмо их најправедније не дајући да од нас потекну њихови насљедници.

Крв се крвљу не може сапрати. Крв се крви може само додати. То важи за човјека и када нам је брат.

Починиоци Јасеновачког злочина не могу се оправдати никоме и ни са чим.

Онај ко је починио овакав злочин, и при томе се можда позивао на народ коме припада по имену и презимену, чинио је злочин и према властитом народу.

Онај који се, можда, позвао на Бога чинећи злочин, очекујући од Свевишњег благослов, чинио је злочин против Бога у кога вјерује.

Онај ко је чинио овакав злочин због освете, осветио се властитом народу.

На историјском смо испиту сви ми у БиХ, као и народи и државе из нашег окружења, да покажемо јесмо ли смогли снаге да прекинемо зачарани круг гдје жртва данас постаје злочинац сутра, а мржња данас постаје освета сутра.

Сви ћемо пред Бога на истину, и на страшном суду нећемо морати признавати своја недјела ако смо их чинили, јер Бог нема потребе да чује, он зна.

Вама, преци наши уморени, обећавамо, као и сваке године, да ћемо кажњавати ваше џелатe најправедније како можемо;
Сјећањем!