Меморијална академија "Тражим помиловање"

Стиховима Десанке Максимовић "Ја знам ко сам..." говорено је о народима који су страдали у Јасеновцу и Доњој Градини и свијести да страдалници и њихови народи знају ко су и да знају зашто су страдали.

Црквена звона у православним храмовима Републике Српске означила су почетак меморијалне академије "Тражим помиловање" у Доњој Градини, завршног догађаја обиљежавања 60. годишњице побоја јасеновачких логораша, побједе над фашизмом и холокауста.

Меморијална академија "Тражим помиловање" својеврстан је драмски ораторијум. У првом дијелу, кроз стихове српске пјесникиње Десанке Максимовић „Ја знам ко сам...“ говорено је о народима који су страдали у Јасеновцу и Доњој Градини и свијести да страдалници и њихови народи знају ко су и да знају зашто су страдали.

У другом дијелу меморијалне академије представљена је прича о Доњој Градини према поеми Симе Брдара „Градинад“.

"Градина је и данас једно велико страдалничко мјесто, гдје су крвници пет година проналазили најмонструозније начине да искључиво уморе људе", појаснио је сценариста и режисер меморијалне академије Лука Кецман.

Кроз стихове Десанке Максимовић у трећем дијелу ораторијума тражи се помиловање за земљу, војску, страдалнике, али и за починитеље и крвнике. Тражи се помиловање за будућност, за свакога онога ко још увијек не зна ко је, па из свог незнања чини нешто не би ли како доказао своје постојање.

„Ту се заокружује прича са почетка и прича са краја“, закључује сценарсита и режисер Кецман.

Стиховима о свим српским гробљима „Нема узалудних смрити“, познатог српског пјесника Душка Радовића завршен је ораторијум.

У програму меморијалне академије учествовало је око стотину извођача, глумаца Народног позоришта Републике Српске, Дјечијег позоришта Републике Српске из Бање Луке, чланова Јеврејског хора "Браћа Барух" из Београда, Хора "Јединство" и Академског оркестра Академије умјетности из Бање Луке.