Јавна установа спомен-подручје Доња Градина Козарска Дубица – Доња Градина

Комплекс земљишта на коме се налази Спомен-подручје Доња Градина чини најистуренији, сјеверозападни дио, козарскодубичке равни. Подручје је омеђено ријекама: Савом, Уном и рукaвцем-старачом Уне, званим Тишина, и захвата у широј зони 800, а у ужој 116 хектара.

Спомен-подручје Доња Градина је највеће стратиште српског народа и дио је концентрационог логора Јасеновац који је формиран за вријеме Независне Државе Хрватске, у Другом свјетском рату.

Усташко-фашистичке снаге Анте Павелића су у концентрационом логору Јасеновац и највећем стратишту у Доњoј Градини спроводили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, ради стварања етнички чисте Независне Државе Хрватске. Јасеновачка страва трајала је од јесени 1941. године, па све до 22. априла 1945. године.

Завршетком Другог свјетског рата с концентрационим логором Јасеновац дешава се оно што се није десило ни са једним другим логором. Наиме, у свим земљама фашистичке коалиције из тог времена, концентрациони логори су претворени у меморијале, као опомена човјечанству.

У Јасеновцу су сви објекти логора срушени, све је сравњено са земљом и обрисани су трагови усташког злочина. Тек 1965. године подигнут је споменик – Цвијет, а 1968. године отворен музеј. Од тог времена функционише Спомен-подручје Јасеновац са Доњом Градином као јединственим меморијалом. Са таквим статусом, ова установа је функционисала до јесени 1991. године.

Распадом СФРЈ сличну судбину доживјело је и Спомен-подручје Јасеновац. Јасеновац остаје у Републици Хрватској, а Доња Градина у Републици Српској – у Босни и Херцеговини.

Од укупне површине Спомен-подручја Доња Градина истражено је и заштићено 116 хектара. На том дијелу до сада је откривено 125 масовних гробница огромних димензија. Гробнице се распростиру на девет гробних поља: Тополе, Храстови, Јасен, Баре, Кошуте, Бријестови, Орловаче, Врбе и гробно поље Тишина.

На простору Доње Градине налази се велики број идентификованих гробних поља и гробница жртава усташког злочина геноцида, али и још неистражених и необиљежених локација.

Осим масовних гробница, у Доњој Градини налази се и Топола ужаса. На том дрвету усташе су објесиле на хиљаде мушкараца, жена и дјеце, који су прије чина вјешања били подвргнути страшним мучењима.

У Доњој Градини налазе се и остаци усташке Творнице сапуна у којој су усташе од дијелова тијела логораша правили сапун.

Од септембра 1991. године (распадом СФРЈ и јединственог Спомен-подручја Јасеновац), Спомен-подручје Доња Градина остаје без статуса и њиме се институционално нико није бавио.

Одлуком Народне скупштине Републике Српске, број 02-871/96 од 9. јула 1996. године, донесен је Закон о Спомен-подручју Доња Градина, којим се регулише статус овог меморијала у Републици Српској.

Садашњи назив спомен-подручја је Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина.