|
|
ДРУГИ ДАН СЕМИНАРА О ЈАСЕНОВЦУ
Село Дракулић, удаљено неколико километара од Бања Луке, мјесто је на којем
се на најочитији начин показала намјера усташког поретка да у потпуности уништи
српски народ. Учесници семинара о Јасеновцу за наставнике српских православних
богословија посјетили су ово мјесто у којем је 7. фебруара 1942. године мучки
побијено око двије хиљаде и три стотине Срба. Како је истакао Јован Бабић, аутор
књиге о покољу у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама, намјера усташа је била да се
искоријени српско становништво на простору Бање Луке, пошто је усташка власт
намјеравала да је претвори у престоницу НДХ.
Колико су усташе пажљиво припремале злочин показује чињеница да су у данима
прије масакра наредиле да се побију сви пси у селу, наводно због опасности од
бјеснила, а заправо да би се избјегла могућност да пси лавежом упозоре становништво
да долазе усташки кољачи. Злочин у Дракулићу је карактеристичан по томе што
није испаљен ниједан метак: све жртве су побијене хладним оружјем да се не би
пуцњевима показало Србима да је у току покољ и омогућило некоме да побјегне.
За убијање су коришћени ножеви и специјалне направе за убијање тзв. србомлати.
Злочин је тако темељито вршен да нико од Срба ко се затекао у селу није преживио.
У једном дану су нестале породице са свим члановима. У злочину у Дракулићу руке
су окрвавили и свештеници римокатоличке цркве, јер је усташе предводио локални
жупник фра-Томислав Филиповић који је касније чак био командант једног од логора
у Јасеновцу.
У склопу посјете Дракулићу предавање је одржао и професор Предраг Лазаревић
који је, анализирајући књижевна дјела у којима је представљен геноцид над Србима,
показао да је комунистичка власт након Другог свјетског рата вршила велики притисак
на књижевнике. У занимљивом предавању, којем је главна теза била да су наши
књижевници били мудрији од наших политичара, проф. Лазаревић је показао и начин
на који су комунисти вршили цензуру литературе и присиљавали ауторе на својеврсну
аутоцензуру.
Јеромонах Јован (Ћулибрк) је говорио прво о општем холокаусту као општем историјском
оквиру геноцида на простору бивше Југославије у Другом свјетском рату а потом
о односу Српске Православне Цркве према Јасеновцу. Како је отац Јован нагласио,
„Јасеновац је наше ново Косово. Како нисмо били исти после Косова, тако нисмо
исти ни после Јасеновца.“
У току послеподневног програма говорила је госпођа Стојка Тривић-Марчета, преживјели
свједок јасеновачког страдања, а затим је приказан одломак из филма „Сива зона“
у којем је приказан начин на који је функционисала индустрија смрти у Аушвицу.
Поподне се разговарало о методици, плану и програму предавања о Јасеновцу, геноциду
и холокаусту.
|
|
|