|
|
ТРЕЋИ ДАН СЕМИНАРА О ЈАСЕНОВЦУ ЗА НАСТАВНИКЕ БОГОСЛОВИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Завршни дан семинара био је посвећен посјети самом Јасеновцу. Нажалост, Јасеновац
данас представља тужну слику за Србе, не само због својевременог страдања у
логору, него и због чињенице да данас у овом мјесту живи врло мало Срба. Његово
Преосвештенство Епископ Славонски Сава служио је са свештеницима и ђаконима
учесницима семинара свету литургију и у бесједи нагласио да је у Јасеновцу преостало
још само четрнаест српских породица. Нигдје више нема на једном мјесту тако
мало живих, а тако много мртвих Срба. На крају литургије, пререзан је славски
колач и освећено је кољиво у спомен Новомученика Јасеновачких.
Након литургије, посјећено је Спомен-подручје Јасеновац. Данас у њему посјетилац
још увијек нема много шта да доживи: едукативни центар спомен подручја је у
развоју а стална поставка предмета музеја у припреми. Према ријечима кустоса,
ово спомен-подручје годишње посјети три и по до пет хиљада људи (Доњу Градину
је од априла до октобра ове године посјетило двадесет и четири хиљаде ђака).
То довољно говори о тешкој задаћи пред којим се Спомен-подручје Јасеновац налази
- но оно је већ два пута изнијело семинаре о холокаусту за наставнике средњих
школа , што говори да труд постоји. У Јасеновцу је говорио и Гојко Кнежевић,
преживјели свједок јасеновачког страдања који је гледао како му усташе на стравичан
начин убијају мајку и сестру.
Потом су учесници семинара посјетили и Доњу Градину, стратиште и гробно поље,
од Јасеновца одвојено ријеком Савом гдје је госте срдачно дочекао управник тамошњег
спомен-подручја, господин Симо Брдар. Том приликом је на мјесту дјечје гробнице
одслужен помен.
Семинар је закључен у поткозарском манастиру Моштаници, из кога су поријеклом
новомученици Ђакон Авакум и Теодор Комоговински, пострадали од Турака. Учесници
на челу са архимандритом Јованом (Радосављевићем) истакли су да је семинар пружио
прилику да се доживи предање ових мученичких крајева, и уобличили предлоге Светом
синоду како би се то предање боље и дугорочније утиснуло у црквено самосазнање
и идентитет будући свештеника Српске Цркве.
Исте вечери у Бањој Луци је у амфитеатру философског факултета одржана трибина
на тему Јасеновца на којем су Јован Мирковић, кустос Музеја жртава геноцида
у Београду и јеромонах Јован (Ћулибрк) одговарали на питања студената, међу
којима је прво било «Шта је учињено да се на Доњој Градини подигне храм који
би обиљежио мјесто страдања Новомученика?».
У суботу поподне јеромонах Јован (Ћулибрк) и Душан Павловић састали су се са
шефом регионалне канцеларије ОЕБС-а г. Ђорђом Блаисом и разговарали о семинару
као и ширим питањима образовања о холокаусту.
|