ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ ЈЕФРЕМ НОВИ ПРЕДСЈЕДНИК ОДБОРА ЗА ЈАСЕНОВАЦ

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на својој сједници од 2. новембра 2005. године усвојио је молбу Преосвештеног Епископа Захумско-Херцеговачког у мировини Атанасија (Јевтића) да га због здравственог стања разријеши дужности предсједавајућег Одбора за Јасеновац. На предлог Епископа Атанасија, Сабор је умолио Епископа Бањалучког Јефрема да се прихвати предсједавања Одбором.

Епископ Бањалучки Јефрем (Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Основну школу и гимназију завршио је у мјесту рођења и у Санском Мосту. Замонашен је у манастиру Липље 9. јула 1967. године и исте године уписан у богословију у манастиру Крки коју завршава са одличним успјехом 1971. У чин јерођакона рукоположио га је Епископ Бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године у Саборном храму у Бањој Луци, а на Духове 14. јуна 1970. године у чин јеромонаха.

По завршетку богословије упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за рад Учење Светог Василија Великог о монаштву. Одлуком Светог Архијерејског Синода, синђел Јефрем је исте године постављен за суплента богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки. Поред ове дужности, у богословији је обављао и дужност главног васпитача.

За викарног Епископа Моравичког изабран је 1. јуна 1978. године. Хиротонију су обавили 17. септембра 1978. године Патријарх Српски Герман, Епископ Жички Стефан и Епископ Далматински Николај у Саборној цркви у Београду. Маја 1980. године изабран је за епископа бањалучког. Устоличење је обављено 1. јуна 1980. године од стране Епископа Сремског Андреја, као изасланика Светог Архијерејског Синода.

Епископ Јефрем је затекао много повољнију ситуацију у Епархији него његови претходници, Епископи Василије и Андреј. Већ је било много урађено на обнови Епархије, а и политичке прилике су биле знатно повољније и оне су значајно искориштене. Нажалост, долази до познатих трагичних догађаја, рушења заједничке државе и избијања грађанског рата, поново са тешким посљедицама по српски народ и Православну Српску Цркву. У исто вријеме српски народ доживљава и духовни препород, и Црква све више заузима мјесто које јој припада у народном животу, показујући хиљадугодишњу вјечну младост и виталност.

Но, може се рећи да је већину времена и труда у својих двадесет и пет година архијерејског рада Епископ Јефрем уложио на обнову онога што је уништено у Другом свјетском рату. План Павелићеве НДХ био је да Бања Лука постане њен главни град и зато је великом већином православна, српска и бунтовна Босанска Крајина била на главном удару хрватских усташа и њемачких нациста. На територији Бањалучке Епархије налази се стратиште и гробница концентрационог логора Јасеновац - Доња Градина, као и неизбројиви низ других стратишта - “Гробље мозгова” код храма Светог Марка у Драксенићу те Дракулић су само најпознатија међу њима. Гро српских жртава Јасеновца дала је Бањалучка Епархија, нарочито након офанзиве на Козару 1942. године када је десетине хиљада људи сатјерано у логоре.

За вријеме Епископа Јефрема, канонизован је Свештеномученик Бањалучки Епископ Платон (Јовановић), крвнички мучен и убијен од усташа 5. маја 1941, пошто је одбио да напусти своју Богом му повјерену Епархију. Цјелебне мошти Светог Владике Платона налазе се у Саборном храму Свете Тројице. У овом тренутку се у Бањој Луци довршава обнова старог Саборног храма Христа Спаса, рушеног од усташа 1941. а срушеног и разнешеног 1945. од комуниста. Владика Платон и храм Христа Спаса заједно са Јасеновцем и Доњом Градином су символи Новомучеништва не само Бањалучке Епархије него цијеле Православне Српске Цркве, али и символи њеног васкрсења.