ДРУГИ ДАН СЕМИНАРА О ЈАСЕНОВЦУ

Село Дракулић, удаљено неколико километара од Бања Луке, мјесто је на којем се на најочитији начин показала намјера усташког поретка да у потпуности уништи српски народ. Учесници семинара о Јасеновцу за наставнике српских православних богословија посјетили су ово мјесто у којем је 7. фебруара 1942. године мучки побијено око двије хиљаде и три стотине Срба. Како је истакао Јован Бабић, аутор књиге о покољу у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама, намјера усташа је била да се искоријени српско становништво на простору Бање Луке, пошто је усташка власт намјеравала да је претвори у престоницу НДХ.
Колико су усташе пажљиво припремале злочин показује чињеница да су у данима прије масакра наредиле да се побију сви пси у селу, наводно због опасности од бјеснила, а заправо да би се избјегла могућност да пси лавежом упозоре становништво да долазе усташки кољачи. Злочин у Дракулићу је карактеристичан по томе што није испаљен ниједан метак: све жртве су побијене хладним оружјем да се не би пуцњевима показало Србима да је у току покољ и омогућило некоме да побјегне. За убијање су коришћени ножеви и специјалне направе за убијање тзв. србомлати. Злочин је тако темељито вршен да нико од Срба ко се затекао у селу није преживио. У једном дану су нестале породице са свим члановима. У злочину у Дракулићу руке су окрвавили и свештеници римокатоличке цркве, јер је усташе предводио локални жупник фра-Томислав Филиповић који је касније чак био командант једног од логора у Јасеновцу.
У склопу посјете Дракулићу предавање је одржао и професор Предраг Лазаревић који је, анализирајући књижевна дјела у којима је представљен геноцид над Србима, показао да је комунистичка власт након Другог свјетског рата вршила велики притисак на књижевнике. У занимљивом предавању, којем је главна теза била да су наши књижевници били мудрији од наших политичара, проф. Лазаревић је показао и начин на који су комунисти вршили цензуру литературе и присиљавали ауторе на својеврсну аутоцензуру.
Јеромонах Јован (Ћулибрк) је говорио прво о општем холокаусту као општем историјском оквиру геноцида на простору бивше Југославије у Другом свјетском рату а потом о односу Српске Православне Цркве према Јасеновцу. Како је отац Јован нагласио, „Јасеновац је наше ново Косово. Како нисмо били исти после Косова, тако нисмо исти ни после Јасеновца.“
У току послеподневног програма говорила је госпођа Стојка Тривић-Марчета, преживјели свједок јасеновачког страдања, а затим је приказан одломак из филма „Сива зона“ у којем је приказан начин на који је функционисала индустрија смрти у Аушвицу. Поподне се разговарало о методици, плану и програму предавања о Јасеновцу, геноциду и холокаусту.