ТРЕЋИ ДАН СЕМИНАРА О ЈАСЕНОВЦУ ЗА НАСТАВНИКЕ БОГОСЛОВИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Завршни дан семинара био је посвећен посјети самом Јасеновцу. Нажалост, Јасеновац данас представља тужну слику за Србе, не само због својевременог страдања у логору, него и због чињенице да данас у овом мјесту живи врло мало Срба. Његово Преосвештенство Епископ Славонски Сава служио је са свештеницима и ђаконима учесницима семинара свету литургију и у бесједи нагласио да је у Јасеновцу преостало још само четрнаест српских породица. Нигдје више нема на једном мјесту тако мало живих, а тако много мртвих Срба. На крају литургије, пререзан је славски колач и освећено је кољиво у спомен Новомученика Јасеновачких.
Након литургије, посјећено је Спомен-подручје Јасеновац. Данас у њему посјетилац још увијек нема много шта да доживи: едукативни центар спомен подручја је у развоју а стална поставка предмета музеја у припреми. Према ријечима кустоса, ово спомен-подручје годишње посјети три и по до пет хиљада људи (Доњу Градину је од априла до октобра ове године посјетило двадесет и четири хиљаде ђака). То довољно говори о тешкој задаћи пред којим се Спомен-подручје Јасеновац налази - но оно је већ два пута изнијело семинаре о холокаусту за наставнике средњих школа , што говори да труд постоји. У Јасеновцу је говорио и Гојко Кнежевић, преживјели свједок јасеновачког страдања који је гледао како му усташе на стравичан начин убијају мајку и сестру.
Потом су учесници семинара посјетили и Доњу Градину, стратиште и гробно поље, од Јасеновца одвојено ријеком Савом гдје је госте срдачно дочекао управник тамошњег спомен-подручја, господин Симо Брдар. Том приликом је на мјесту дјечје гробнице одслужен помен.
Семинар је закључен у поткозарском манастиру Моштаници, из кога су поријеклом новомученици Ђакон Авакум и Теодор Комоговински, пострадали од Турака. Учесници на челу са архимандритом Јованом (Радосављевићем) истакли су да је семинар пружио прилику да се доживи предање ових мученичких крајева, и уобличили предлоге Светом синоду како би се то предање боље и дугорочније утиснуло у црквено самосазнање и идентитет будући свештеника Српске Цркве.
Исте вечери у Бањој Луци је у амфитеатру философског факултета одржана трибина на тему Јасеновца на којем су Јован Мирковић, кустос Музеја жртава геноцида у Београду и јеромонах Јован (Ћулибрк) одговарали на питања студената, међу којима је прво било «Шта је учињено да се на Доњој Градини подигне храм који би обиљежио мјесто страдања Новомученика?».
У суботу поподне јеромонах Јован (Ћулибрк) и Душан Павловић састали су се са шефом регионалне канцеларије ОЕБС-а г. Ђорђом Блаисом и разговарали о семинару као и ширим питањима образовања о холокаусту.