ХРИСТОС ВАСКРСЕ... 1945. У ДАХАУ !

Гљеб А. Рар (Gleb A. Rahr) /Затвореник R 64923

(Извор: http://www.geocites.com/Athens/Parthenon/4541/dachau.html *)

 

Концентрациони логор у Дахау, 27. април, 1945: Пристиже последњи транспорт заточеника из Бухенвалда. Од 5 000 првобитно одређених за Дахау , био сам један од оних 1 300 који су преживели пут. Многи су побијени, неки су умрли од глади, а неки од тифуса...

28. април: Ја и моји сазаточеници чујемо бомбардовање Минхена које се дешава неких тридесетак километара од нашег концентрационог логора. Како се звук артиљерије све више приближава са запада и севера, тако се издају наређења којима се забрањује заточеницима да ни под каквим околност има не напуштају своје бараке. СС-војници патролирају логором на мотоциклима , док су у нас уперени митраљези са кула стражар â које окружују логор.

29. април: уз тутњајући звук артиљерије чује се испрекидана рафална паљба из митраљеза. Гранате звижде изнад логора из свих праваца. Изненада се на стражарама појављују бијеле заставе – знак наде да ће се СС радије предати него поубијати све зат оченике и борити до последњег човека. А о нда, негдје око шест сати после подне, разазнаје се чудан звук који долази однекле близу логора и који се брзо појачава... Коначно , свих 32 600 зат оченика сједињује се у клицању док се први амерички војници појављују иза жичане ограде логора.

Недуго затим се искључује струја, капије се отварају и улазе амерички војници. Док широм отворених очију буље у нас онако изгладнеле и болесне од тифуса и дизентерије, они изгледају пре као петнаестогодишњаци него као војници изнурени од борбе...

Формира се међународни комитет заточеник â који ће преузети управу над логором. Храна из СС залиха се даје на располагање логорској кухињи. И једна војна јединица САД даје свој прилог, пружајуђи ми тако прилику да по први пут окусим амерички кукуруз. По наређењу једног америчког официра, радио-пријемници се одузимају од ''истакнутих Нациста'' ("prominent Nazis" ) у граду Дахау и додјељују се разним националним групама заточеникâ . Пристижу вести: Хитлер је извршио самоубиство, Руси су заузели Берлин, немачке трупе су се предале на Југу и Северу. А ли борбе још увек бесне у Аустрији и Чехословачкој...

Наравно, цело то време био сам свестан чињенице да се ови значајни догађаји одвијају током Велике Седмице (= пред Васкрс ) . Али , како смо је ми могли обележити , осим наших тихих и појединачних молитви? Сазаточеник и главни преводилац Међународног комитета затвореникâ , Борис Ф., посетио је моју тифусом заражену бараку, ''Блок 27'' , да ме обавести да се чине напори у сарадњи са Југословенским и Грчким Националним Комитетима Заточеникâ да се организује Православна служба за Васкрс, 6. маја ( 1945) .

Међу заточеницима је било Православних свештеника, ђакона и једна група монаха са Свете Горе . Али није било одежди , никаквих књига, ни икона, ни свећа, ни просфора , ни вина... П ропала су настојања да се све ово набави из Руске парохије у Минхену, јер Американци једноставно нису могли наћи никога из те парохије у разрушеном граду.

Ипак, неки од проблема могли су бити решени: за око 400 Католичких свештеника заточених у Дахау било је дозвољено да буду заједно у истој бараци, и да говоре мису свако јутро пре одласка на рад. Они су нам понудили као Православнима да употребимо њихову собу за молитву у ''Блоку 26'', која је била одмах преко пута мог '' б лока''. У капели није било ничега, осим дрвеног стола и једне иконе Богородице Честокове ( Czestochowa ) / из Пољске / на зиду изнад стола – иконе која је потицала из Константинопоља, а касније однешена у Белц ( Belz ) , у Галицији, одакле ју је потом од Православаца одузео Пољски краљ . Међутим, када је Руска војска потиснула Наполеонове трупе из Czestochowa и гуман Манастира Czestochowa је дао једну копију иконе цару Александру Првом, који ју је сместио у Казанску Саборну Цркву у Петрограду, гдје је поштована све док Бољшевици нису преузели власт.

Нађено је и домишљато решење за одежде. У зети су нови ланени пешкири из болнице наших бивших СС чувара. Два пешкира зашивена по дужини чинила су епитрахиљ, а два зашивена по крајевима чинила су орар. Ц рвени крстови, који су првобитно били намењени да их носи медицинско особље СС чуварâ , стављени су на одежде од пешкира.

На Васкршњу Недељу, 6. маја - 23. априла по Црквеном календару - која је , по неком знамењу ( ominously ) , те године падала на Дан Светог Георгија Побједоносца - Срби, Грци и Руси су се сабрали у бараци K атоличких свештеника. И ако су Руси чинили око четрдесет процената затвореника у Дахау, само их је мањи број успео да присуствује служби. Наиме, америчким војним авионима су у Дахау до тада већ били пристигли ''оф и цири за репатријацију'' специјалних ''Smersh'' јединица и почели да подижу нове редове бодљикаве жице да би одвојили Совјетске грађане од осталих заточеника, што је био први корак у припремама за њихову коначну присилну репатријацију.

У целој историји Православне Цркве вероватно никада није било такве Васкршње службе као што је била ова у Дахау, 1945. године. Грчки и Српски свештеници, заједно са Српским ђаконом, били су украшени сналажљиво начињеним ''одеждама'' (обученим) преко својих плаво-сив их пругастих логорашких униформи. Онда су започели појање, прелазећи са Грчког на Славенски, па опет на Грчки. Васкршњи канон, Пасхалне стихире – све је то било певано посећању (= напамет ) . Јеванђеље ' ''У почетку беше Реч'' ( Јн. 1,1 ) , такође по сећању . И на крају, Беседа Светог Јована ( = Златоустово Ускршње Слово ) , исто по сећању . Један млади Грчки монах са Свете Горе стао је испред нас и изговорио је са таквим изливом заноса да га нећемо заборавити док смо живи. Чинило се да сâм Свети Јован Златоуст говори кроз њега нама и целоме свету!

Осамнаест Православних свештеника и један ђакон - од којих су већина били Срби - учествовали су у овој незаборавној служби. Попут болесника, који је спуштен кроз кров куће и положен пред Христа Спаситеља ( Мр. 2,3-5 ) , грчког Архимандрита Мелетиоса су унели на носилима у капелу , гдје је остао да лежи током целе службе.

Свештеници који су учествовали у Васкршњој служби у Дахау 1945. помињу се на свакој Божанственој служби у Руској Православној Спомен-капели у Дахау, као и сви Православни Хришћани који су изгубили своје животе ''на овом месту или другом месту муче ња '' (''na meste sem i v inykh mestakh mucheniya umuchennykh i ubiennykh'' ) / = " на овом месту и у другим местима умучени и убијени " /.

Капела Васкрсења у Дахау, коју је саградила јединица Западних снага Руске армије, непосредно пред одлазак из Немачке, августа 1994, верна је копија Северноруске цркве или капеле са шатор-куполом ( Shatrovyie ) . И за иконостаса капеле се налази једна велика икона на којој су насликани Анђели који отварају врата концентрационог логора у Дахау и Сâм Христос који изводи затворенике на слободу.

Данас бих желио да искористим прилику и позовем вас, Православне Хришћане диљем света, да нам доставите имена сабраће Православне који су били затворени и умрли овде у Дахау, или у неким другим нацистичким концентрационим логорима , како бисмо их помињали у нашим молитвама.

Ако икада дођете у Немачку, обавезно посетите нашу Руску капелу на месту бившег концентрационог логора у Дахау и помолите се за оне који су умрли ''на овом месту или на другом месту мучеништва ''.

Христос Воскресе! Христос Анести! Christ is risen!

Захваљујем се Ксенији Рар ( Xenia Rahr ) из Немачке која ми је дозволила да изнесем ову причу њеног оца Гљеба. И нспиративна је и потресна. Представља истинску Христоцентричну веру усред велике патње и прогона. Она ми је написала: ''Уистину је веома важно подсетити људе да је много Православних пропатило под нацистичким режимом.'' Нека нам патње свих светих Мученика донесу утеху и надахну нас да пружамо исцељење и радост онима којима је потребна Господња милост и помоћ. Молите се за све прогоњене Хришћане широм света и за оне које их прогоне ( 1. Петр. 1,5; Мт. 5,44 ) . Заштити нас, спаси нас, буди милостив и сачувај нас, Господе, милошћу Својом. Амин. Ако желите контактирати Ксенију Рар ( Xenia Rahr ) .

 

Још једно сведочење

 

''Под отвореним небом, иза дашчаре, сабраше се Православни, Грци и Срби. У средини, оба свештеника, и Српски и Грчки. Не носе златне одежде. Немају чак ни мантије. У њиховим рукама нема свећа, нити Служебника. Али сада им не треба спољашња, материјална светлост да славопоје радост. Душе свију њих горе и пливају у светлости.

Благословен Бог наш... Мој мали , папирно повезани Нови Завет , прославио се. Певамо ''Христос Васкрсе'' много пута и ехо одјекује свуда и освећује ово место.

Хитлерова Немачка, трагични симбол света без Христа, више не постоји. А славопој животу вере диже се из наших душа – животу који плови ка Распетоме на зеленом брду Стеин ''.

 

•  Митрополит Дионисије Трикалски и Стагонски, Мученици ( Ο ' ι Μαρτυρες ), Damascos Publishers , Атина, 1949.

 

 

ЛИСТА ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА

КОЈЕ ЈЕ БИЛО ЗАТВОРЕНО У ДАХАУ

 

Бабић Вељко ( Vilko / sic ! /) , свештеник, рођен 1910. – преживио

Клавдиопулос Дамаскинос, свештеник, рођен 1913 . – преживио

Ђорђевић Бр a нислав, свештеник / = теолог / , рођен 1892, секретар Патријарха Гаврила – преживио

Галанопулос Мелетиос, архимандрит, рођен 1892 . – преживио

Дожић Гаврило , Патријарх Српске Православне Цркве, рођен 1881, ухапшен 25. маја 1941. у Београду; затворен у Дахау од 25. септембра 1944. до фебруара 1945, када је одведен у Северну Италију заједно са осталим важним затвореницима ( VIP - prisoners ) и неслужбено ( inofficially ) ослобођен доласком Савезничких трупа

Јовановић Милан, свештеник, рођен 1909 . – преживио

Киждобрански Милан, свештеник, рођен 1914 . – преживио

Малетић Стефан, игуман, рођен 1917 . – преживио

Велимировић Николај , Епископ Охридски, рођен 1874, доведен у Дахау 25. септембра 1944, у фебруару 1945. одведен заједно са Патријархом Гаврилом у Северну Италију и ослобођен.

Петковић Милан, свештеник, рођен 1889; умро у Дахау 2. фебруара 1945.

Стакић Стефан, ђакон, рођен 1919 . – преживио

Иљин Дионисиј, свештеник, рођен 1882, ухапшен 3. новембра 1942. у Маринске Лазни (Чехословачка под окупацијом Немачке). У априлу 1945. присиљен да учествује у смртном маршу под називом ''Евакуација'' ка пределу Алпа; ослобођен од стране Американаца 24. априла 1945.

Иванас Васил ( Ivanas Vasil ) , свештеник, рођен 1901, ухапшен 25. маја 1941. у Канопи, Карпатска Русија - преживио

Росока Томаш ( Rosokha Tomas ) , свештеник, рођен 1903, Чех из Мукачева – преживио

Врабец Антонин - Саватије, Архиепископ Чешке Православне Цркве под јурисдикцијом Српске / = Цариградске / Патријаршије, рођен 1880, ухапшен 30. маја 1942. у Прагу – преживио

Станојловић Миодраг, свештеник, рођен 1908. – преживио

Стојановић Милутин/Миодраг, свештеник, рођен 1907. – преживио

Стојановић Стојан, свештеник, рођен 1911. – преживио

Свитлић Страхиња, свештеник, рођен 1912. – преживио

Жиравац Петар, свештеник, рођен 1907. – преживио

Петералски Михаљ ( Peteralski Mikhal ) , свештеник, рођен 1920, ухапшен у Варшави – преживио

•  Листу сачинила Ксенија Рар ( Xenia Rahr )

/ Свега 21 /

 

* У тексту (превод са енглеског Љерке Јевтић) ништа није мењано, па ни три тачке ... у тексту и на крају неких пасуса (само пар кратких појашњења, у загради курзивом , наш су додатак) . Наше су напомене испод текста (фус-ноте). - Е. А.

Они су затим од Совјета сви били побијени. Многи наши војници, и с њима бројни Срби цивили, избегли у Словенију, Италију и Аустрију, били су од Савезних снага враћани Титу и комунистима, који су их затим побили.

Ево како Православни спомињу своје Страдалнике и Мученике, као и Јевреји своје, па им нико не пригов a р a да им тиме свима придају "лажни ореол мученика", као што то клеветнички говоре српске комуњаре и еврослинавци. Али, Први Мученик је сам Господ и Спас свих људи и свега света Исус Христос, "Који је Мученик Верни ( ο Μαρτυς ‘ ο πιστος = Сведок Верни ), Првенац из мртвих, Који нас љуби, и опра нас од грех â наших крвљу Својом" (Откр. 1,5 ), па кад Њега гоне и клеветају и изругују, зар је чудно што то исто чине и Његовим верним ученицима и следбеницима до данас, као што је Он - И стина а не " мит " - и предсказао: "Ако Мене гонише, и вас ће гонити" (Јн. 15,20; ср. Мт. 5,11,12) . Донкихотска митоманија комунист â у "разобличавању" од њих умишљених и нама приписиваних "митова" траје и даље, а у томе их здушно следе и подржавају и наши данашњи "просвећени европејци", како их је називао Достојевски, а ми их зовемо "еврослинавци", јер су некритични трабанти, а не истински Европљани из Широоке Ευροπη , која се протеже од Урала и Кавказ a до Балкана и Атлантика (јер Европа није само један северозападни режањ, који све више личи на полумесец).

Икона је урађена по обрасцу Иконе Васкрсења, на којој Анђели отварају празан Гроб Христов, а Христос живописан како изводи Адама и Еву и њихов заробљени од ђавола људски род из Пакла (као што је у Милешеви и Манастиру Хора у Цариграду).

Писац овог текста, и с â м дахауски логораш, свестан је да није било могуће знати имена свих који су кроз Дахау прошли или у њему исповеднички и мученички скончали у Господу. Ово поготову важи за заточенике бројних других нацистичких концлагера, као и усташких логорâ смрти Јадовна, Јасеновца и других. Од многих Српских логораша у Хитлеровом Рајху усрећитељног "Новог поретка" (а сваки " Нови поредак " све више је унесрећујући за род људски) , ми ћемо овде, за сада, споменути само двојицу Српских преживелих логораша, Свештеномонах â , са којима смо имали дар од Бога личног познанства и више разговор â о нацистичким логорима и о њиховом и других логоровању, тј. заточеништву и страдалништву у њима. То су мој недавно преминули игуман Троношки о. Антоније (Ђурђевић), преко кога нам је Господ изабрао садашњег Патријарх Српског Г. Павла, који је био у концлогору 302 Krems (код Линца) ; и о. Симеон (Биберџић), игуман Добрићевски, који је прошао два логора: Kaisersteinbruch и Wald - Lager . Отац Симеон, који је ослобођен 5. маја 1945, видео је Еп. Николаја, после Дахауа, половином јуна 1945. у Салцбургу (Патријарх Гаврило је, вели, тада полазио на лечење у Карлове Вари, јер је у Дахау тешко оболео) , који га је очински посаветовао да се врати у Отаџбину да помогне свом напаћеном народу, јер сâм није могао да се врати понова у затвор, за који су га комунисти већ били предодредили, пргласивши га за "Државног непријатеља број 1" (тако је писало на његовој слици истакнутој 1945. г. у Народном Музеју у Београду) .

Многописмена новинарка-историчарка З. Ускоковић ("Новости",7. 8. 2006) овај израз преводи као "почасни затвореници", што је contradictio - in - adjecto !

Православни Архиепископ Саватије био је под Цариградском Патријаршијом, а под Српском је био Епископ Чешки Свештеномученик Горазд (Павлик), кога су Немци убили у Прагу 4. 9.1942 и затим спалили у крематоријуму.

Свакако забуном понов љ ено име Миодраг претходног свештеника .

Као што се види списак садржи 21 Православно свештено лице: један Патријарх и два Архијереја, један архимандрит и један игуман, петнаест свештеника и један ђакон. Од њих су четрнаест Срби, два Грка, три Чеха (један од њих вероватно Рус) , један Карпаторус, један Пољак. - У односу на списак П. Илића, који има 13 преживелих свештених лица Срба, разлика је у томе што он нема о. Милана Јовановића (кога П. Илић негира да је уопште и постојао као људско биће : " непостојећег Милана Јовановића " (стр.63) , а камоли да је био у Дахау), а има о. Ђорђа Јовановића, а умрлог у Дахау и спаљеног у тамошњем крематоријуму о. Милана Петковића спомиње посебно (в. и "Гласник СПП", бр. 7, 1945) .